Давор Пинџо

Не умем да напишем да те више нема. Јер те има у сваком мом даху, у свакој тишини која одзвања од твоје одсутности. Тридесет три године био си моје све - моја љубав, мој ослонац, мој сапутник, човек коме сам веровала без остатка. И све што смо били стаје у једну реч: љубав. Хвала ти за сваки поглед који ме је разумео без питања. За руке које су ме држале чврсто. Хвала ти за сваки дан. За љубав која није тражила речи. Хвала ти за живот који си ми поклонио. Остајем да чувам наша сећања, твоју личност, твоју доброту, твоју емоцију. Твој одлазак није крај - само нова тишина коју морам да научим да слушам и да живим.