Миливој Пјанић

Драги тата, памтимо колико си нас волео. Сећамо се дана које смо заједно провели, сећамо се филмских маратона, Звездиних утакмица, твојих прича и шала. Ти си нас учио да пливамо, да играмо кошарку, фудбал и преферанс. Увек си био уз нас - подржавао си наше изборе, био си ослонац кад је било тешко. Хвала на свему, тата.Био си и остао део Београда. Кроз зграде који си пројектовао, кроз боемски дух који си носио, кроз људе који су са тобом делили радост живота.Одлазио си полако, ипак, до самог краја ниси изгубио хумор. Када си пре неколико недеља, у колима хитне помоћи, рекао возачу: "Мајсторе, ајде пусти мало ту сирену", то си опет био ти, насмејан, храбар, чак и у најтежим тренуцима.Када смо одлазили у иностранство и враћали се кући, био си ту, да нас испратиш и дочекаш, са загрљајем који је говорио више од речи. Сада ми испраћамо тебе са тугом, али и са поносом што смо те имали.Почивај у миру, тата.